Folk di­va Dra­ga­na Mir­ko­vić uživa u baj­ci o ko­joj mno­gi sa­mo ma­šta­ju. Iako je, ka­ko ka­že, od ži­vo­ta do­bi­la vi­še ne­go što je ima­la hra­bro­sti da po­že­li, jed­na od naj­ve­ćih zvi­je­zda mu­zič­ke sce­ne ostva­ri­la je svo­je sno­ve. Da­nas uz po­dr­šku su­pru­ga To­ni­ja Bi­je­li­ća, i nji­ho­ve dje­ce Mar­ka i Ma­nu­e­le uži­va u sva­kom mo­men­tu, a sa ne­sma­nje­nom ener­gi­jom i stra­šću pre­ma mu­zi­ci i da­lje iz­vo­di pje­sme ko­je su jed­na­ko pri­hva­će­ne od nje­ne ne­ka­da­šnje pu­bli­ke, ali i sa­da­šnjih ge­ne­ra­ci­ja. Go­di­na na iz­ma­ku za Dra­ga­nu je bi­la uspje­šna na svim po­lji­ma, a uspjeh dje­ce u ško­li i broj­na dru­že­nja sa pu­bli­kom sa­mo su ne­ki od naj­sjaj­ni­jih tre­nu­ta­ka ko­je će sa­ču­va­ti od za­bo­ra­va. Uvi­jek otvo­re­na, sr­dač­na i sprem­na da raz­go­va­ra o sve­mu što bi za­ni­ma­lo nje­nu mno­go­broj­nu pu­bli­ku, bez us­te­za­nja Dra­ga­na je pri­ča­la za „Dan”.
Go­di­na ko­ja je na iz­ma­ku za Vas je bi­la mo­že se re­ći iz­u­zet­no uspje­šna. Bez ob­zi­ra na zdrav­stve­ne pro­ble­me ko­je ste po­čet­kom go­di­ne uspje­šno ri­je­ši­li, ko­ji su to naj­zna­čaj­ni­ji mo­men­ti ko­ji su vam se de­si­li ove go­di­ne, a ko­je će­te sa­ču­va­ti od za­bo­ra­va?
- Sva­ka­ko, dje­či­ji uspjeh u ško­li i broj­na dru­že­nja sa mo­jom pu­bli­kom. Mo­gla bih da do­dam i po­ro­dič­na sla­vlja kao i od­mor na ko­me smo bi­li.
Mno­go­broj­ne fa­no­ve ste ne­dav­no ob­ra­do­va­li sa čak dvi­je no­ve pje­sme, je­ste li za­do­volj­ni ka­ko ih je pu­bli­ka pri­hva­ti­la?
- Iskre­no, vi­še ne­go za­do­volj­na. Pje­sma „Li­je­pi moj” je čak zva­nič­no pro­gla­še­na ljet­njim hi­tom, što ni­je la­ko s ob­zi­rom na to da al­bum još ni­je iza­šao.
Sin­glo­vi­ma „Li­je­pi moj” i „Za­što me tra­žiš” na­ja­vi­li ste no­vi al­bum. Šta ste pri­pre­mi­li svo­joj pu­bli­ci, onu pre­po­zna­tlji­vu Dra­ga­nu uz či­je hi­to­ve su od­ra­sta­le broj­ne ge­ne­ra­ci­je, ili ne­što sa­svim dru­ga­či­je?
- Na sva­kom svom CD-u imam pje­sme ko­je su pre­po­zna­tlji­va Dra­ga­na, ali se tru­dim i da ura­dim ne­što dru­ga­či­je pra­te­ći svjet­ske tren­do­ve.
U me­di­ji­ma se ne po­ja­vlju­je­te ta­ko če­sto, osim kad pro­mo­vi­še­te no­ve pje­sme. Ipak, od ne­dav­no ste u ži­ri­ju naj­po­zna­ti­jeg mu­zič­kog tak­mi­če­nja Pin­ko­ve zvi­je­zde. Šta je pre­su­di­lo da pri­hva­ti­te po­ziv za uče­šće?
- Pre­su­di­la je že­lja mo­jih fa­no­va da me vi­de u cr­ve­noj sto­li­ci.
Po­zna­ti ste kao oso­ba ko­ja je ja­ko emo­tiv­na, što ne­gdje is­klju­ču­je stro­go­ću ko­ja se mo­žda oče­ki­va­la od vas pri­li­kom ocje­nji­va­nja tak­mi­ča­ra. Ka­ko se sna­la­zi­te u cr­ve­noj sto­li­ci? Ko­ji su to sa­vje­ti ko­je naj­če­šće di­je­li­te tak­mi­ča­ri­ma?
- Od me­ne je te­ško bi­lo oče­ki­va­ti stro­go­ću, uvi­jek sam se tu­di­la da po­mog­nem, a ne da tim mla­dim lju­di­ma, ko­ji­ma sva­ka na­ša ri­ječ zna­či mno­go, uni­štim na­du da mo­gu da po­stig­nu us­p­jeh. Moj je­di­ni sa­vjet je da ne sta­nu, šta god mi u ži­ri­ju ka­že­mo i da ne od­u­sta­nu od mu­zi­ke.
S ob­zi­rom na to da ži­vi­te u Be­ču, ko­li­ko vam te­ško pa­da­ju če­sta pu­to­va­nja na re­la­ci­ji Be­o­grad - Beč? Je­ste li se na­vi­kli na tem­po sni­ma­nja ko­ji iz­i­sku­je ovo tak­mi­če­nje?
- Iskre­no, ni­je mi ni ma­lo jed­no­stav­no da se or­ga­ni­zu­jem, ali, mo­ram da pri­znam da pro­duk­ci­ja da­je sve od se­be da pri­la­go­di ter­mi­ne mo­jim že­lja­ma.
Po­red bo­ga­te mu­zič­ke ka­ri­je­re ono na šta ste po­no­sni je sva­ka­ko va­ša po­ro­di­ca, su­prug To­ni i dje­ca Mar­ko i Ma­nu­e­la či­ji ste upis na Aka­de­mi­ju ne­dav­no pro­sla­vi­li ga­la za­ba­vom. Je­ste li za­do­volj­ni u ka­kve se lič­no­sti raz­vi­ja­ju va­ša dje­ca?
- Mar­ko i Ma­nu­e­la su moj naj­ve­ći uspjeh. Oni su već po­ka­za­li da su do­bra dje­ca, što je naj­va­žni­je. Od­lič­ni uče­ni­ci u ško­li, do­bri dru­go­vi, Mar­ko svi­ra kla­vir, Ma­nu­e­la kla­sič­nu gi­ta­ru... ni­ka­da me ni je­dan uči­telj, ili sa­da pro­fe­sor, ni­je po­zvao na raz­go­vor u ve­zi njih dvo­je, osim da ih po­hva­le. Vo­lim što ih dru­štve­ne mre­že ne in­te­re­su­ju u smi­slu že­lje da bu­du vi­đe­ni i po­zna­ti i sma­tram da je to još je­dan do­kaz nji­ho­ve zdra­ve lič­no­sti. Jed­nom ri­ječ­ju, po­no­sna sam na njih.
Slu­ša­ju li Mar­ko i Ma­nu­e­la va­še pje­sme, ima­ju li omi­lje­ne?
- Oni slu­ša­ju kla­si­ku, pop, rok, rep, ali i ma­mu.
Zbog pri­ro­de va­šeg po­sla ali i iz­u­zet­no uspje­šne ka­ri­je­re su­pru­ga To­ni­ja u pri­li­ci ste če­sto da po­sje­ću­je­te pre­sti­žna svjet­ska de­ša­va­nja, upo­zna­je­te broj­ne po­zna­te lič­no­sti i dru­ži­te se sa nji­ma. Po­sto­ji li ne­ko od njih ko vam je po­seb­no drag i či­je vam dru­štvo uvi­jek pri­ja?
- Svjet­ske zvi­je­zde i uspje­šni lju­di iz bi­lo kog po­sla, su jed­no­stav­ni i div­ni za dru­že­nje. Ne op­te­re­ću­ju svo­jom ve­li­či­nom i to je ono što je li­je­po za vi­dje­ti. Me­ni je lič­no An­to­nio Ban­de­ras ja­ko šar­man­tan i du­ho­vit kao i Ro­ber­to Ka­va­li.
Na­kon Or­lan­da Blu­ma, Kri­sti­ja­na Ro­nal­da, i Ka­ro­li­ne Kur­ko­ve kra­si­li ste i na­slov­ni­cu pre­sti­žnog austrij­skog ma­ga­zi­na Dreh­mo­ment. Ka­kvo is­ku­stvo no­si­te sa sni­ma­nja?
- Div­no. Sva­ka sa­rad­nja sa stra­nim me­di­ji­ma me je do­ve­la do to­ga da se osje­ćam zvi­je­zdom, nji­hov od­nos pre­ma mom uspje­hu mi če­sto bu­de ta­kav da mi je ne­pri­jat­no, jer ni­ka­da od na­ših me­di­ja ta­kve kom­pli­men­te ni­sam do­bi­la.
Bli­ži nam se kraj go­di­ne, je li Dra­ga­na Mir­ko­vić ostva­ri­la sve že­lje u 2016. go­di­ni?
- Ja već odav­no ne­mam ni­ka­kvih že­lja, jer bi bi­lo ne­skrom­no že­lje­ti još ne­što. Mno­go sam vi­še do­bi­la od ži­vo­ta ne­go što sam ima­la hra­bro­sti da po­že­lim.
Ko­ji je vaš naj­ve­ći san za 2017. go­di­nu?
- Sa­mo da sve bu­de u re­du.
Šta bi­ste po­že­lje­li se­bi, a šta naj­bli­ži­ma u no­vo­go­di­šnjoj no­ći?
- Sa­mo da smo ži­vi i zdra­vi.
Šta Dra­ga­na osta­vlja is­pod jel­ke, a šta oče­ku­je?
- Vo­lim da ob­ra­du­jem me­ni dra­ge lju­de, ali ne oče­ku­jem ni­šta spe­ci­jal­no, jer kao što sam već re­kla imam ono što mi je je­di­no bit­no, po­ro­di­cu, mir, lju­bav, mu­zi­ku, pu­bli­ku.....šta vi­še po­že­lje­ti?
Pi­šu li Mar­ko i Ma­nu­e­la pi­sma De­da Mra­zu, ili su to već pre­ra­sli? Je­su li za­htjev­ni ka­da su po­klo­ni u pi­ta­nju?
- Pre­ra­sli su to, Mar­ko u fe­bru­a­ru pu­ni 16, Ma­nu­e­la ima 14 go­di­na i već odav­no ne že­le ne­što od­re­đe­no, ra­du­ju se sit­ni­ca­ma, a naj­vi­še ih ra­du­je dru­štvo ko­je ima­ju za pra­zni­ke, jer ka­ko ka­žu, dru­štvo či­ni pra­zni­ke po­seb­nim.
Za No­vu go­di­nu će­mo vas po­sle du­že vre­me­ne na ra­dost mno­gih ugo­sti­ti u Cr­noj Go­ri, u ho­te­lu Pa­las? Je­ste li već spre­mi­li re­per­to­ar?
- Ra­du­jem se, iskre­no. Ja ri­jet­ko ra­dim za No­vu go­di­nu, ali po­ziv iz Cr­ne Go­re mi se do­pao a i ko­le­ge ko­je će bi­ti sam­nom. Ser­ge­ja ja­ko po­štu­jem i ima­mo div­nu sa­rad­nju pu­tem mo­je te­le­vi­zi­je, ta­ko da oče­ku­jem da se i ja do­bro pro­ve­dem. A što se re­per­to­a­ra ti­če, to me ne bri­ne jer do­bra pje­sma je si­gu­ran put do sr­ca slu­ša­la­ca a ja ih, hva­la Bo­gu, imam mno­go.A.Š..


Pu­to­va­nja su mo­ja ve­li­ka lju­bav

Za­jed­no sa po­ro­di­com če­sto obi­la­zi­te eg­zo­tič­ne de­sti­na­ci­je. Po­sto­ji li ne­što sa tih pu­to­va­nja bez če­ga se ni­ka­ko ne vra­ća­te ku­ći? Su­ve­ni­ri, za­či­ni, neo­bič­ni po­klo­ni...
- Pu­to­va­nja su po­sle mu­zi­ke mo­ja naj­ve­ća lju­bav. Po­red mno­go­broj­nih fo­to­gra­fi­ja, oba­ve­zno do­no­sim ne­što što je ti­pič­no za ze­mlju u ko­joj pro­vo­di­mo od­mor i sta­kle­ne ku­gle sa spe­ci­fič­nim de­ta­lji­ma. Već sa­da imam ozbilj­nu zbir­ku.


No­vo­go­di­šnja če­stit­ka

Za kraj, no­vo­go­di­šnja če­stit­ka či­ta­o­ci­ma DAN-a?
- Da im No­va go­di­na bu­de ljep­ša od ove i da im se sve že­lje ostva­re. Ali, po­že­lje­la bih im i da mno­go vo­le, jer uz lju­bav (pr­ven­stve­no lju­bav pre­ma lju­di­ma) že­lje se lak­še ostva­ru­ju.